Atheist Rap: “Što smo stariji, zvučimo moćnije”

Još davne 1989. godine u Novom Sadu osnovana je punk rock grupa Atheist Rap. Bez puno žurbe, debitantski su album “Maori i Crni Gonzales” objavili 1993. godine te pronašli put do slušatelja ponajprije pjesmom Wartburg limuzina. Do sada su objavili još pet službenih albuma jer, kako ćete doznati, kvaliteta im je važnija od kvantitete. Postali su poželjan sudionik na festivalima te bi bilo zaista suludo nabrajati sve odsvirane nastupe. Nedavno su se vratili s turneje i spremaju se za nove svirke. Ususret njihovom subotnjem koncertu u Tvornici kulture u Zagrebu odgovorili su nam na neka pitanja.

Iza vas je intenzivna Survival tour. Nakon sedamnaest dana putovanja i sviranja, jeste li umorni?

Pop: Ako se dobro spremiš, a jesmo, onda nisi umoran. Drugim rečima, dobra priprema je ključ uspeha. Faktor sreće je, takođe, poželjan.

Radule: Ni malo, više umara svakodnevnica života u ovoj kaljuži nego hiljade kilometara puta.

Leki: Ne, zaista ne! Ta turneja jeste možda fizički bila naporna, ali mentalno je to bilo punjenje baterija. Ja lično još uvek sabiram utiske i surfujem na talasima dobrih vibracija koje smo pokupili na tom putovanju.

Imate li kakve kondicijske treninge za takve pothvate?

Leki: Pošto sam čovek u godinama, ja sam svakako primoran da pazim na ishranu i bavim se fizičkim aktivnostima primerenim mojem životnom dobu. To mi pomaže kako u svakodnevnom životu, tako i na tim napornim putovanjima. Činjenica da ne koristim alkohol i ostale opijate je isto tako olakšavajuća okolnost za izdržati takve “pothvate”.

Radule: Ništa više nego uobičajeno, samo ritam spavanja prilagođavamo ritmu putovanja i svirki i poboljšavamo ishranu što je više moguće zdravijim namirnicama.

Obišli ste dvanaest gradova. Možete li, sada s malim odmakom, izdvojiti jedan u kojem je bila najbolja atmosfera?

Pop: Meni lično u Beču. Maltene domaći teren.

Leki: Bilo ih je više, ali, eto, recimo Potsdam u klubu “La datscha” i u našoj sad već drugoj kući, klubu “Esperanza” u Schwabisch Gmundu.

Radule: Slažem se sa Lekijem. U Potsdamu smo imali najbolji nastup, a u Esperanzi u Schwabisch Gmundu najvatreniji, što je i normalno, pošto nam je tamo baza.

Jeste li se koji put posvađali međusobno na turneji?

Radule: Ne, nema razloga kada sve funkcioniše po dogovorima koje svi poštuju

Pop: Naopako bilo. Super smo složni, spremni za pomoć i samopomoć.

Leki: Mislim da ni jedna trzavica se nije omakla na ovom napornom putovanju, a to sam i očekivao jer nas je međusobno razumevanje, trpeljivost i odgovornost prema kolektivu i održala sve ove godine na okupu.

U Kielu ste naletjeli na Dubiozu Kolektiv i s njima otpjevali Ja sjećam se. Kako je uopće došlo do prvotne suradnje koja je objavljena na kompilaciji „Za tebe- tribute to KUD Idijoti“?

Radule: Sa Dubiozom smo imali zajednički koncert u Puli koji je trebalo da bude benefit koncert za Tustu, ali je Stari Šišmiš preminuo pre toga. Tu smo ukapirali da i mi i oni i Hladno Pivo sviramo po neku obradu od Idijota, pa smo to uobličili prvo u zajednički nastup na Koncertu godine u Novom Sadu, a zatim u gostovanje na Dubiozinom singlu.

Pop: Hteo bih da dodam, da najtoplije pozdravljam sve učesnike u projektu „Za Tebe“ i tristo posto ga preporučujem svima, i koji su slušali KUD Idijote i koji nisu, a slušaće. Voleo bih kad bacim kašiku da i nama neko sličnu stvar napravi.

Na sceni ste 27 godina, izdali ste 6 službenih albuma (ne računajući best of, kompilaciju i live izdanja). Zašto ih nije bilo više?

Radule: Nešto se odugovlačilo iz raznih objektivnih razloga, a nešto zato što svest pojedinaca nije bila na dovoljno visokom nivou da se postigne više. Ono što je utešno je da nam se čini da nemamo promašaja među tih šest.

Pop: Po meni, kvalitet je ispred kvantiteta. Kao što se nikad nismo gurali pošto poto u medije, tako nismo ni pošto poto izdavali. Po meni, dovoljno.

Jeste li zadovoljni načinom na koji je još uvijek aktualni “Überlauf” prihvaćen od strane fanova?

Pop: Apsolutno. Nema greške.

Radule: Mislim da je većinom prihvaćen kao jedna uravnotežena zbirka pesama benda u zrelom životnom dobu.

Izgleda da se u bendu kroz godine, osim nekih članova, nije puno stvari promijenilo. Kako uspijevate održavati isti intenzitet i interes nakon toliko vremena?

Leki: Pa rekao bih da je sviranje u bendu, sa svim što to nosi, postao način života koji određuje ne samo naše bivstvovanje već i naših porodica i drugih bliskih ljudi. Volimo da sviramo, snimamo i putujemo, a imamo sreće da naša muzika prolazi i dalje kod publike i to je to…

Radule: Po meni,  razlog tome je ovisnost o muzici, druženju i putovanjima.

Jeste li naišli na kritike da ste se „smekšali“ nakon toliko vremena?

Radule: Ne, koliko znam, čak naprotiv, dobijali smo kritike da što smo stariji uživo zvučimo moćnije.

Leki: Mišljenja ima raznih, ja lično se ne opterećujem time, radim po svojoj savesti i mogućnostima. Jesmo omatorili, a ako neko smatra da smo i omekšali, nadam se samo da će se setiti tih reči kada dođe u naše godine i sagleda svoju životnu poziciju u tom trenutku.

Pop: Samo smo fizički smekšali. Porasle nam sisice, nekima. Meni.

Prepoznaju li vas ljudi na ulici u vašem rodnom Novom Sadu?

Leki: Mene lično ne, Popa sigurno znaju i prepoznaju, verovatno i Raduleta…

Radule: Retko, nisam često u gradu, oni koji me znaju- znaju, oni koji ne – nije bitno.

Pop: Starosedeoci i ovi iznad 40 me uglavnom znaju, ovi novopridošli i mlađi ređe.

Pripremate koncert u zagrebačkoj Tvornici kulture 29. listopada. To je sada već kultni prostor za svirke. Jeste li ga sami odabrali?

Radule: Delimično jesmo, to je jedan od retkih, ako ne i jedini od poznatih zagrebačkih koncertnih prostora koje nismo overili svojim nastupom.

Pop: Samo tamo još nismo svirali od bitnih mesta za svirku. Red je da i Tvornicu overimo kako dolikuje.

Želite li nešto poručiti svima onima koji će vas doći slušati?

Radule: Da, pored nas nastupiće jedan od omiljenijih nam bendova sa ovih prostora – One Step Away! Mislim da su i oni sami dovoljan razlog za dolazak. Ko ih ne poznaje mislim da će biti prijatno iznenađen.

Pop: Dođite sa dragom osobom i velikim osmehom da se lepo družimo pre, za vreme i posle nastupa.