Istaknuto
22.05.2019.

Vrijeme čitanja: 1 minuta Nova glazba ovog tjedna nudi izbor domaćih i regionalnih noviteta za koje možete glasati te nekoliko stranih preporuka za slušanje.

21.05.2019.

Vrijeme čitanja: 10 minute Da je nostalgija najdraža hrana Hollywooda već je odavno jasno, a još jedna potvrda toga nove su verzije davno zaboravljenih i preboljenih serija.

Intervju

Ziherov glazbeni lonac – Ivan Jegdić: “Za inspiraciju je dovoljna samo jedna reč – život”

08.03.2019. Evelina ŽunićFoto: Press
Vrijeme čitanja: 3 minute

Ivan Jegdić dvadesetogodišnji je mladić iz Beograda. Široj javnosti se predstavio krajem 2016. godine nastupivši na natjecanju „Ja imam talenat“. Pritom je izveo svoju kantautorsku pjesmu Zalazak sunca ostavivši cijeli žiri bez teksta. Sudjelovanjem u natjecanju Ivan je zaradio silne komentare i komplimente koji se tiču njegova glazbenog stvaralaštva, čime je dobio dodatni vjetar u leđa za svoj daljnji napredak i djelovanje. To je i iskoristio te je uskoro krenuo objavljivati nove kantautorske pjesme Dezerter, Cezar i Bolji čovek.

Koji su njegovi daljnji planovi te čemu se nada u budućnosti uspjeli smo doznati od samoga Ivana kojeg smo ulovili između njegovih užurbanih studentskih i glazbenih obaveza.

Za početak reci nam nešto o sebi. Kako bi se predstavio našim čitateljima te ljudima koji nisu pobliže upoznati s tvojom glazbom?

Ja sam Ivan Jegdić, za prijatelje Piksi, dvadesetogodišnji student istorije i kantautor koji piše jako tužne pesme.

Sve je započelo s prijavom na natjecanje „Ja imam talenat”? Što te potaklo na prijavu?

Bilbord za talenat mi je bio na stotinjak metara od srednje škole, pa sam gledajući ga svakodnevno odlučio da se prijavim. Iskren da budem ni sam još nisam siguran u potpunosti zašto je do toga došlo, mislim da je bilo vise faktora, želja za novim iskustvom, zelja da predstavim sebe Srbiji i regionu kroz svoj autorski rad.

Kada si prvi put javno nastupao? Jesi li se sad već naviknuo na nastupanje po nekim festivalima?

Prvi nastup mi je bio na Tolkinfest festivalu epske fantastike u Beogradu 2014. Tu sam došao s nekom svojom pesmom inspirisan Tolkinom koja je bila prilično užasna, ali sam dobio prvu nagradu pa mi je to bio podstrek da što pre što više nastupam, gde god je moguće. A što se tiče festivala, tu su kantautorski festivali i festival uličnih svirača u Novom Sadu, što jeste bitno za moje iskustvo live nastupa, ali nisam se potpuno navikao i redovno i dalje imam tremu pred svaki nastup.

U natjecanju je tvoja pratnja rekla da si samouk. Kada si prvi put otkrio svoju ljubav za glazbu?

Od malena. Ja sam iako mlad još iz one ere kada se muzika slušala s kaseta tako da sam odrastao na Hari MataHariju, Valentinu, Crvenoj Jabuci, Dinu Merlinu i slično. Mada je što se tiče samog bavljenja muzikom presudnu ulogu imala moja starija sestra jer smo zahvaljujući njoj dobili prvu gitaru. Tada sam imao 12 godina i tada sve počinje.

Kada si počeo pisati pjesme? Koja je prva pjesma koju si sam napisao i gdje pronalaziš inspiraciju za svoje tekstove?

Od negde 2014. pokušavam da pišem svoje stvari. Prva stvar je bila upravo pesma za gore pomenuti Tolkinfest, ali sam dugo vremena pisao na engleskom jer mi je nekako pisanje na srpskom bilo dosta čudno jer je (barem za mene) maternji jezik intimniji od stranog, pa mi je verovatno bilo lakše u početku da se distanciram od srpskog. Malo sam umrsio sad priču, ali nadam se da se razume. 🙂 Što se tiče inspiracije, samo jedna reč je sasvim dovoljna – život.

Tvoja glazba uvelike podsjeća na rani pop 80-tih godina u Jugoslaviji. Inspiriraš li se doista tom glazbom i u kolikoj mjeri?

U detinjstvu mi je ta muzika bila dostupna pa sam to i slušao, ali kako sam rastao sve sam udaljeniji bio od tog tipa muzike. Mislim, i danas se desi da poslušam nešto iz te ere, ali to je jako retko i ne utiče na moje stvaralaštvo, barem ne svesno.

Što slušaš privatno?

Uvek mi je teško ovo pitanje jer je lista stvarno duga. Zavisi od raspoloženja, nekad ću slušati najgori trap, nekada najgori pop, nekad etno. Baš ne stavljam sebi granice i smatram da je za muzičara najbitnije da se ne ograničava na slušanje jednog žanra jer u startu sebi stavlja kalup, a mnogo je lepše kad se sve to pomeša, samim tim će i tvoje stvaralaštvo biti bolje.

Tko je tvoj idol i inspiracija u glazbenim vodama?

Ako govorimo o domaćoj sceni, Miladin Šobić mi je jako drag jer je po meni i sjajan muzičar, a ujedno prenese emociju što je jedna od bitnijih stvari u muzici. Tu je i Slobodan Trkulja jer je Slobodan Trkulja (ne postoje adekvatne reči da opišem ovog čoveka). Moram priznati da moje ogromno poštovanje ima i Senidah jer je donela nešto potpuno novo na ovu scenu.

Trenutno studiraš i imaš više obaveza. Utječe li to na tvoje glazbeno stvaranje?

Nažalost utiče mnogo. Jako mi je žao što ne mogu u potpunosti da se posvetim muzici jer pogotovo produkcija zahteva puno vremena koje jedan student ne može lako da priušti.

Do sada si već izdao nekoliko svojih singlova. Koji su tvoji planovi i ciljevi za budućnost? Što bi htio postići na glazbenoj sceni?

Uskoro (ne mogu dati tačan datum jer ga ni sam ne znam) izbacujem novi singl. U pitanju je pesma pod nazivom Kazaljke. Planiran album, ali još ne znam hoću li pesme izbaciti odjednom ili kao do sada singl po singl. Voleo bih da muzika bude moja jedina obaveza i da mogu od nje da živim, ma da je to maštarija. Bitno mi je da ostavim bar neki trag na sceni, da toj sceni pokušam da donesem nešto novo i da sutra možda i ja budem nekom inspiracija za bavljenje muzikom.

(Visited 198 times, 6 visits today)

Komentari